„Budućnost Zapadnog Balkana je u Evropskoj uniji“ – tako glasi obaveza koju je
EU preuzela u pogledu evropske budućnosti Zapadnog Balkana pre dve decenije.
Ova formulacija je prvi put uključena u Solunsku deklaraciju u junu 2003. godine.
Međutim, iako EU nikada nije povukla to obećanje upućeno regionu, od tada
je samo Hrvatska postala članica. Trenutno nijedna druga država nije blizu
članstvu: četiri vode pregovore, jedna ima (uslovni) status kandidata, a jedna je
nedavno podnela zahtev za članstvo. U poređenju sa velikim nadama iz 2003.
godine, ova situacija je duboko razočaravajuća.
Međutim, invazija Rusije na Ukrajinu u punom obimu promenila je geopolitičku
situaciju u Evropi i globalno. Iznenada, nakon godina tokom kojih se cilj članstva
u Evropskoj uniji nazivao „evropskom perspektivom“ kako bi to zvučalo manje
definitivno i manje preteći građanima zemalja članica EU, broj kandidata i
potencijalnih kandidata za pristupanje Uniji porastao je sa sedam na deset.
Proces proširenja ne samo da je oživljen, već ga prati i novi stepen svrsishodnosti
i urgentnosti. Sada je od ključnog značaja uveriti se da proces daje rezultate za
sve uključene zemlje – za one na Zapadnom Balkanu, kao i za nove kandidate u
Istočnoj Evropi.
