Autori/ke: Zoran Nechev, Gjergji Vurmo, Donika Emini, Srđjan Majstorović
Nedavni napredak u slučaju pristupanja šest zemalja zapadnog Balkana Evropskoj uniji podseća na situaciju ‘korak napred, dva koraka nazad’ – ili, da upotrebimo fudbalsku metaforu, stative su uvek u pokretu. Nedostatak konkretnog napretka i njegovog jasnog prepoznavanja počinje da utiče ne samo na političke elite, već i na javnost. Budući da drugi globalni igrači na pragu Evrope žele da ostvare sopstvene koristi u regionu, Evropskoj uniji je potreban ubedljiv put za pridruživanje WB6. Put napred ne mora biti radikalan: uz nekoliko podešavanja i malo kreativnog razmišljanja, postojeći mehanizmi bi i dalje mogli da funkcionišu. Ali to se mora učiniti u kontekstu tretiranja zemalja kao budućih članica EU. To znači njihovo češće uključivanje u procese koje EU koristi za procenu sadašnjih država članica, kao i pronalaženje načina da tok finansiranja odražava ideju o svih šest zemalja kao budućih država članica. Ponovno razmatranje ideje o „linearizaciji“ fondova za WB6 bilo bi odlično polazište, kao i osmišljavanje jasnog, posebno prilagođenog plana pristupnog partnerstva za svaku od zemalja Zapadnog Balkana.
